СКОРЕНОВАЦ

Скореновац је изграђен на периферном делу лесне терасе, на 77 метара надморске висине. Скореновац је повезан асфалтним путем са Ковином, од којег је удаљен 6 километара. Поред тога асфалтним путем повезан је са Плочицом, а преко Банатског Брестовца и са Панчевом. Летњим путевима повезан је са Баваништем, Плочичким Ритом и Дунавом.
Скореновац је подигнут на данашњем месту 1883. године после велике поплаве која је задесила алувијалну раван Дунава и насеља на њој. Ранији положај насеља био је поред Дунава. Први пут се помиње 1414. – 1440. године као насеље које је улазило у састав ковинске жупаније. Након тога пуна 4 века се не помиње. Ново насељавање извршено је 1869. године под руководством Команде Војне границе, а ново насеље је названо Ђурђево. Први становници били су Мађари досељени из Јаношика, Јерменоваца и Банатског Новог Села. Поред њих доселио се и известан број Бугара из Банатског Душановца (данас Банатски Двор).
Досељеници су добили бесплатно земљиште и плацеве за куће с тим што су били дужни да изграде насипе поред Дунава и исушују простране ритске површине. Крајем 1870. године досељено је 70 немачких породица из Пландишта. Новоизграђене насипе Дунав је 1876. године пробио и том приликом поплављен је цео хатар, а насеље је скоро у потпуности било уништено. Већи број становника се вратио у стари завичај, а мањи део је остао и обновио насеље.
Ново веће насеље у Ђурђево извршено је током 1882. и 1883. године, када се доселило 2.200 становника из Ердеља. И ови становници нису имали среће, јер је Дунав 1887. године поново пробио насипе, уништио летину и тешко оштетио насеље. После тога становници напуштају Ђурђево ( касније Скореновачки Рит, а данас Плочички Рит) и ново насеље подижу на месту данашњег Скореновца. Ново насеље је названо Szekelykeve. Крајем 1891. године када је почела градња цркве и почетком 1892. године када је црква завршена почиње се са писањем црквених књига.
Назив Скореновац добија 1888. године. После тога име насеља је мењано још неколико пута. За време окупације називало се Секел, а од ослобођења поново Скореновац.
Честе поплаве Дунава битно су утицале на кретање и број становника. Према првом систематском попису 1869. године у Ђурђеву је било 396 становника. Апсолутно највећи број становника забележен је 1910. године 4.541 становник. По попису из 2002. године Скореновац је имао 2.501 становника. Највећи број становника су Мађари.
У 1980. години завршена је нова здравствена станица. У Скореновцу постоји основна школа која је стара колико и само насеље. Од 1981. године гради се нова школска зграда и ОШ „Жарко Зрењанин“ постаје савремено уређена, једна од најлепших школа у окружењу. У Скореновцу култура има дугу традицију коју успешно негују два културно-уметничка друштва: „Петефи Шандор“ и „Салмасал“. Насеље има библиотеку са читаоницом, биоскоп и омладински дом. У Скореновцу постоји Римокатоличка црква.
Скореновац има Фудбалски клуб „Плави Дунав“, Стонотениски клуб „Дожа“.Поред тога постоји Ловачко друштво, два удружење голубара, Удружење спортских риболоваца, Добровољно ватрогасно друштво, Актив жена.
За успешан рад Месна заједница је добила више признања и награда, а најзначајније су: „Октобарска награда ослобођења општине Ковин“ и Диплома за освојено друго место на покрајинском такмичењу: „Улепшајмо месну заједницу“.
ВАЖНИЈИ ДОГАЂАЈИ И ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ :
– 1885. године Јанош Михаљ је био први учитељ у селу;
– 1886. године први судија, а уједно и председник села је био Агоштон Колар;
– 1889. године завршена је школска зграда;
– 1892. године завршена је градња католичке цркве, а први свештеник је био Ференц Демеле;
– 1894. године основана је Земљорадника кредитна задруга, а председник је био Ференц Делеме;
– 1895. године основана је и права библиотека, а први библиотекар био је Јанош Хајагош;
– 1898. године Др. Јожеф Клајн, са службом у Ковину прихватио је понуду да се брине о здрављу Скореновчана;
– 1899. године основана је прва Добровољна ватрогасна бригада, председник је био Јохан Киршгаснер, а командир Јохан Михаљ;
– 1900. године Др. Еду Урбанек постаје први стални лекар у селу;
– 1906. године основано је Ловачко друштво, а оснивачи су били Ђула Сабатка и Деже Тери;
– 1912. године Каталин Ригер, отворила је први моторни млин у селу. Млин је радио све до почетка 70 – тих година, када је зграда срушена;
– 1913. године основана је Потрошачка и употребљивачка задруга са продавницом „Ханђа“;
– Тамаш Јунг (1919-1992) бискуп.
– 1924. године Црвени крст је почео са хуманитарним активностима, а званично је основан
– 1931. године, председник је био ДР. Имре Ласло;
– 1925. године основано је Културно-уметничко друштво, које од 1948. године носи назив „Шандор Петефи“;
– 1932. године основано је Повереништво Удружења занатлија са обућарем Андрашем Бирчаком, као председником;
– 1932. године је основан ФК „Плави Дунав“, председник је био Миливој Ђуркин.
– Иштван Бот ( 1943-2004) свештеник
– Др.мр. Габријел Атаљанц, доктор, неуропсихијатар, песник, бивши омладински првак Србије у троскоку, отац балерине Ашкен Атаљанц;
– Деже Нађ, пољопривредник, првак Југославије у приносу жита по хектару 1975. године;
– Золтан Шебешчан, бивши фудбалер Бајера из Леверкузена;
– Ласло Варга, средњошколски првак у скоку у даљ на СОШОВ-у 1977. године;
– Зоран Михајловић, омладински првак Војводине у бацању кугле из 1977. године;
– Золтан Дани, пуковник Војске Југославије, који је 1999.године за време НАТО бомбарбовања Југославије командовао јединицом која је оборила „невидљиви Ф-117“ авион.