Уметник из Ковина, Владимр Комарица, открио је тајне свог ТелеПорта у препуном поткровљу библиотеке „Вук Караџић“ 19.маја, у оквиру програма „Реч на углу“. Телепорт је пројекат инсталиран на фасадном зиду Владимирове куће који годинама привлачи пажњу и „провоцира“ пролазнике да застану. Ово постиже објављивањем радова формата 190X120цм, повезујући време, догађаје, личности, стварно и имагинарно.
„ТелеПорт је нешто што не може да постоји. Физика каже да је немогуће спојити два удаљена места. Али у нашој машти је могуће. Опет, ми смо на неки начин све ближи и ближи удаљености, захваљујући технологији“ објашњава Комарица. Други аспект његове приче је тај што је био подстакнут друштвеним мрежама на којима је могуће поставити фотографије, па је тако и он желео да на зиду своје куће објављује радове. Владимир је припремио презентацију од 60 импозатних радова који су се годинама смењивали на зиду као странице књиге и сваки од њих „прича“ своју занимљиву причу. 
Ковински сликар враћа присутне 5 година уназад (време корона вируса). На зиду куће, у сигурности полицијског часа, качи насликани портрет Јосипа Броза Тита који месец дана повезује Ковин са Кумровцем. Међутим, неко је био огорчен на Тита, јер се појавило усташко У, преко његовог лица X, а у дну портрета анаграм П.Ф.К. Ковинска публика, која редовно прати рад ТелеПорта путем друштвених мрежа, по страни је оставила своје размирице око тога да ли лик овог доживотног председника треба да се налази на ТелеПорту. Сву своју срџбу она је сада усмерила на иконокласта. Комарица је након ове интервенције преко У, X и П.Ф.К. исцртао цвеће, а изнад маршалове главе написао Другарице, посадимо цвијеће. Тако је иконокласт постао пионирка, а Броз продужио ка кући цвећа. Ако је веровати фејсбук публици, уметност је узвратила ударац – сви су се вратили питању да ли је Ковин уопште требало да буде спојен са Кумровцем. Још интервенција на раду Владимире Комарице дешава се када објављује рад Пикова дама која спаја Ковин са Санкт Петерсбургом на којем један од пролазника поставља три победничке карте. 
У познатој Пушкиновој причи, Херман, војни инжењер у Руској императорској армији, очајнички жели да сазна тајну о три победничке карте која ће му омогућити да се обогати. Да би то урадио Пушкинов јунак се обратио, претећи пиштољем, грофици Ани Федотовној, која је знала за трик. Она му долази у сан, даје одговор који је тражио и тада сазнајемо да су три карте на ТелеПорту, тројка, седмица и кец, три победничке карте из приче. Ова интервенција доживљава реакцију Владимира Комарице, који изражава своје одушевљење на постављање три велике карте, а оне који су их поставили назива колегама уметницима. Према томе, може се рећи да његов ТелеПорт нису само радови који повезују људе и догађаје, већ је то и комуникација са стварним личностима, углавном из света уметности. Некима је откривен идентитет, а за неке ни сам аутор никад није сазнао ко су.
Звог велике заинтересованости публике, Реч на углу са Владимиром Комарицом добиће свој наставак у библиотеци, а тачан датум биће накнадно објављен.
